Prehrambena Industrija - Srbija

Po zakonu hrana bezbedna, problemi u primeni

Srpski propisi o bezbednosti hrane ne razlikuju se od evropskih, ali je problem u njihovoj primeni i kontroli. Posle aflatoksina u mleku, a nedavno i toksične plesni u štrudlama „Žitoprerade“ iz Novog Bečeja, gde su te koncentracije čak desetostruko povišene u odnosu na dozvoljene u EU, građani strepe, jer o otrovima u hrani potrošači saznaju - poslednji.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić za naš list kaže da „sa stanovišta propisa i regulative, nema razlike između Srbije i Evropske unije“.

- Sa stanovišta primene u praksi i društvene odgovornosti, verovatno da postoje proizvođači koji tehnološki zaostaju za evropskim - naglašava Ševarlić.

- Proizvođači u EU nisu imuni na propuste u primeni standarda, posebno kada se to organizovano radi i „šeta“ dokumentacija kroz više zemalja između proizvođača i potrošača. Primedbe iz EU dvostruko nas obavezuju, prvo da naši državni organi pod hitno sprovedu kontrolu tih proizvoda, koji se prodaju na srpskom tržištu radi bezbednosti naših potrošača. I, da se tim proizvođačima ukinu beneficije i subvencije zbog rušenja ugleda srpskog tržišta hrane na međunarodnom nivou, kao opomena drugima.

Branislav Vlahović, profesor za tržište i marketing, kaže da se proizvodi iz EU vraćaju Srbiji, jer se ne rade kvalitetne analize. To je generalno problem, naročito u malim firmama, gde su slabe laboratorije i slabo prate kvalitet.

- Posebno pitanje je kako inspekcijske službe rade svoj posao i kako je moguće da se takvi proizvodi nude našim potrošačima - dodaje Vlahović.

- Sistemski je napravljen problem, jer je po novim propisima za kvalitet i bezbednost proizvoda odgovoran sam proizvođač. A, činjenica je da velike laboratorije u velikim kompanijama neće napraviti takve propuste.

Povučeno sa tržišta

Sve serije „štrudle sa smokvama“, proizvođača „Žitoprerada DM“ iz Novog Bečaja, povučene su iz prometa i u našoj zemlji. Poljoprivredna inspekcija je utvrdila da proizvođač nema uspostavljen sistem bezbednosti po principu HSSP i zabranjeno mu je dalje prometovanje ovih štrudli.

Posle upozorenja iz Evropske unije da je nivo ohratoksina A u „štrudli sa smokvama“ iznad maksimalne dozvoljene vrednosti, ovaj slatkiš je po nalogu inspektora uklonjen sa rafova.

Treći svet

Naša zemlja nema sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja u slučaju stavljanja u promet neispravnih proizvoda.

- Nije ovo prvi proizvod iz Srbije koji se našao na RASFF sistemu - kaže Jovanka Nikolić, pravnik APOS-a.

- Nas brine i situacija kada vidimo da su, recimo, prehrambene sirovine povučene sa tržišta EU, pa se u preduzetim merama navede da je distribuirano u zemlje Trećeg sveta.